Aja Sofija je aktivna džamija u istorijskom jezgru Istanbula, zdanje koje je vekovima bilo hrišćanska crkva, potom muzej, a od 2020. ponovo služi kao bogomolja.
Turisti ulaze na poseban ulaz i obilaze isključivo gornju galeriju, uz ulaznicu od 25 evra, dok je prizemlje rezervisano za molitvu. Obilazak traje oko sat vremena, a pokrivanje ramena i kolena je obavezno. Petkom oko podneva zdanje se zatvara za posetioce zbog džume.
Šta je Aja Sofija?
Zdanje stoji u kvartu Fatih, na trgu Sultanahmet, u samom istorijskom jezgru Istanbula i na evropskoj strani grada. Na turskom se zove Ayasofya, dok grčko ime Hagia Sophia znači Sveta Mudrost, pa se u srpskom jeziku sreće i kao Sveta Sofija.
Reč je o bogomolji koja je tokom skoro petnaest vekova menjala namenu. Bila je katedrala Carigradske patrijaršije, zatim džamija Osmanskog carstva, pa muzej Republike Turske, a danas je opet džamija u kojoj se klanja pet dnevnih namaza. Sa okolnim lokalitetima upisana je na UNESCO listu svetske baštine, kao deo istorijskih područja Istanbula.
Preko puta, na drugom kraju istog trga, stoji Plava džamija. Dva zdanja se gledaju.
Kada je Aja Sofija sagrađena?
Današnja građevina podignuta je između 532. i 537. godine, po nalogu vizantijskog cara Justinijana Prvog. Pre nje su na istom mestu stajale dve starije crkve, a poslednju je progutao požar tokom Nika ustanka 532. godine, kada je Justinijan zamalo izgubio presto.
Posao je poveren Antemiju iz Trala i Isidoru iz Mileta, matematičaru i inženjeru pre nego klasičnim graditeljima. Gradnja je završena za nepunih pet godina, što je i po današnjim merilima izuzetno brzo za objekat tih razmera.
Kupola prečnika oko 31 metar, sa vrhom na oko 55 metara visine, vekovima je bila najveća na svetu. Postavljena je na pandantive (sferne trouglove koji omogućavaju prelaz sa kvadratne osnove na kružnu), a to rešenje je odatle ušlo u temelje vizantijske arhitekture i kasnije uticalo na gradnju širom Evrope.
Kako je Aja Sofija od crkve postala džamija?
Carigrad je pao 1453. godine, a sultan Mehmed Osvajač je gotovo odmah naredio pretvaranje crkve u džamiju. Uklonjeni su zvona, oltar i ikonostas, mozaici su prekriveni malterom, a zdanju su vremenom dodata četiri minareta, mihrab (niša okrenuta ka Meki) i minber (propovedaonica).
Taj status trajao je gotovo pet vekova. Odlukom iz 1934. godine, u okviru Ataturkove sekularizacije države, objekat je pretvoren u muzej i sledeće godine otvoren za posetioce. Mozaici su tada delimično otkriveni i restaurirani.
Turski sud je tu odluku poništio u julu 2020. godine i Aja Sofija je vraćena u status džamije. Potez je izazvao reakcije UNESCO-a, Grčke i Ruske pravoslavne crkve, ali je pristup posetiocima zadržan.
Šta se vidi unutar Aje Sofije?
Turistička ruta vodi na gornju galeriju, sprat iznad glavnog molitvenog prostora. Odatle se sagledava cela unutrašnjost, uključujući kupolu iznutra, ali se u prizemlje ne silazi.
Na galeriji su sačuvani vizantijski mozaici, među kojima je najpoznatiji Deisis, prikaz Hrista između Bogorodice i Jovana Krstitelja. Ispod kupole vise osam ogromnih drvenih medaljona sa imenima ispisanim arapskom kaligrafijom, dodatih u osmanskom periodu. Taj spoj hrišćanske i islamske ikonografije u istom prostoru je ono zbog čega većina ljudi i dolazi.
Jedna činjenica ipak menja utisak o unutrašnjosti građevine. Restauracija kupole traje od 2022. godine, deo unutrašnjosti je pod skelom i pogled nije potpuno čist. Radovi se odnose na ojačavanje konstrukcije zbog rizika od zemljotresa i najavljeni su kao dugoročni.
Unutrašnjost je zbog skele trenutno zahvalnija za oko nego za objektiv, pa najbolji kadrovi Aje Sofije nastaju spolja, sa trga ili sa terasa okolnih zgrada, kao i na drugim tačkama u Istanbulu.
Koliko košta ulaznica za Aju Sofiju?
Ulaz za strane posetioce naplaćuje se od januara 2024. godine, otkad važi poseban turistički režim. Ranije se ulazilo besplatno, pa stariji tekstovi na internetu i dalje navode pogrešnu informaciju.
Trenutno stanje izgleda ovako:
- Strani posetioci: 25 evra po odrasloj osobi, za gornju galeriju
- Deca do 8 godina: besplatno, uz pasoš ili ličnu kartu
- Državljani Turske: 500 turskih lira, odnosno 250 lira uz MüzeKart
- Vernici koji ulaze na molitvu u prizemlje: bez naknade
- Istanbul Museum Pass: ne važi za Aju Sofiju
Ulaznica se plaća u evrima ili lirama, na blagajni ili unapred preko interneta. Od aprila do oktobra red na blagajni ume da potraje i sat i po, pa kupovina unapred može da uštedi puno vremena pri obilasku Sultanahmeta.
Kada je Aja Sofija otvorena za turiste?
Aja Sofija je otvorena tokom cele godine, bez stalnog neradnog dana. Turistički deo otvoren je okvirno od devet ujutru do sedam uveče, uz nešto duže radno vreme tokom letnje sezone.
Pošto je reč o aktivnoj džamiji, poseta se prekida za vreme pet dnevnih namaza, svaki put po pola sata do četrdeset pet minuta. Termini se pomeraju kroz godinu jer prate izlazak i zalazak sunca.
Petkom je pauza najduža. Zbog džume, zajedničke podnevne molitve, ulaz za posetioce zatvoren je otprilike od podneva do pola tri, pa ko dolazi tog dana treba da računa na prepodne ili kasno popodne.
Kako se treba obući za Aju Sofiju?
Pravila su ista kao za svaku džamiju u Turskoj i primenjuju se i na gornjoj galeriji:
- Ramena i kolena pokriveni, kod muškaraca i kod žena
- Žene pokrivaju kosu maramom
- Obuća se izuva pri ulasku na tepih
Marame i navlake za obuću dele se ili se prodaju za sitan iznos na ulazu. Nošenje sopstvene maram ipak štedi vreme u redu.
Kako doći do Aje Sofije?
Najjednostavnije je tramvajem linije T1 i izlaskom na stanici Sultanahmet, odakle se do ulaza stiže za dva do tri minuta pešice. Ista linija povezuje Aju Sofiju sa Eminonuom, Galata mostom i Kabatašom, pa pokriva veći deo onoga što se u gradu obilazi.
Za gradski prevoz je potrebna İstanbulkart, dopunjiva kartica koja se kupuje na automatima u metrou i na tramvajskim stanicama, a koristi se za tramvaj, metro, autobus i brodove. Plaćanje gotovinom u vozilima nije moguće.
Jedan detalj štedi lutanje. Turistički ulaz nije na trgu Sultanahmet, nego sa severoistočne strane zdanja, prema glavnoj kapiji Topkapi palate. Ulaz sa trga vodi u prizemlje i namenjen je vernicima.
Šta se nalazi u blizini Aje Sofije?
Gotovo sve što se u Istanbulu obilazi prvog dana stoji u krugu od nekoliko stotina metara. Plava džamija je preko puta, na suprotnoj strani istog trga, i u nju se ulazi bez naknade. Između njih se prostire nekadašnji antički Hipodrom, danas otvoren trg sa egipatskim obeliskom.
Topkapi palata, sedište osmanskih sultana, počinje odmah iza turističkog ulaza u Aju Sofiju. Cisterna Bazilika, podzemni rezervoar za vodu iz Justinijanovog doba sa stubovima koji izranjaju iz plitke vode, udaljena je oko sto pedeset metara. Do Kapali čaršije se stiže za desetak minuta pešice, uzbrdo.
Ceo taj krug prelazi se peške, bez prevoza, ali ne i za jedno prepodne. Realno je računati na dva dana, što je i razlog zašto se boravak u Istanbulu obično planira sa najmanje dva puna dana u gradu.
Najcešće postavljena pitanja (FAQ)
Aja Sofija je danas aktivna džamija. Sagrađena je u šestom veku kao hrišćanska crkva, 1453. godine pretvorena je u džamiju, od 1935. je radila kao muzej, a u julu 2020. vraćena je u status džamije, uz zadržan pristup za posetioce.
Strani posetioci plaćaju 25 evra po odrasloj osobi, za ulazak na gornju galeriju. Deca do osam godina ulaze besplatno uz dokument, a Istanbul Museum Pass ne važi. Vernici koji dolaze na molitvu u prizemlje ne plaćaju ništa. Cenu vredi proveriti pred put.
Prizemlje je molitveni prostor aktivne džamije i rezervisano je za vernike. Turistička poseta je odvojena i vodi na gornju galeriju, sprat iznad. Sa galerije se vidi cela unutrašnjost i kupola iznutra, kao i najvredniji sačuvani vizantijski mozaici.
Radi, ali sa prekidom. Petkom se zbog džume, zajedničke podnevne molitve, ulaz za posetioce zatvara otprilike od podneva do pola tri. Poseta je moguća pre i posle tog termina. Ostalim danima objekat radi normalno, uz kraće pauze tokom pet dnevnih namaza.
Ramena i kolena moraju biti pokriveni, kod muškaraca i kod žena. Žene dodatno pokrivaju kosu maramom, a obuća se izuva pri ulasku na tepih. Marame i navlake se dobijaju ili kupuju za sitan iznos na ulazu, ali nošenje sopstvene marame štedi vreme.
Poseta gornjoj galeriji traje oko četrdeset pet minuta do sat vremena. Na to se dodaje čekanje na blagajni i bezbednosna kontrola, što u sezoni od aprila do oktobra ume da produži ceo obilazak na dva sata i više.
